O aerodromu

Nalazi se pored pruge Beograd-Novi Sad sa leve strane nakon Zemun Polja. Pista je paralelna pruzi na udaljenosti od nje 70 m, pravac protezanja 135-315 nadmorska visina piste je 79m. Podloga je trava, a dimenzije su 650x25m.
Na letelište se dolazi novosadskim autoputem iz pravca Beograda. Posle semafora za Zemun Polje skrenite na makadam koji se odvaja levo pre pumpe Crnomarković, a iz pravca Novog Sada skrenuti desno na makadam nakon pumpe Crnomarković.

Opširnije »

Međunarodna marš-ruta iz ugla pilota Ognjena Radovića

Sad već davna ’93 godina, stize preporucena posiljka za brata, primam je, otvaram paket i vidim prvu knjigu o avionima do tada: ”Lovacki avioni juce danas sutra” – Angel Oncevski. Velika znatiželja, ,,progutano” svako slovo, svaka ilustracija, i dva nakon toga, odlučujem da postanem pilot.

Međutim, 25 godina nakon toga, ja nisam pilot, ali se nalazim iznad Jastrebca u SILI 450, u svojoj prvoj malo jačoj turbulenciji, pored coveka koga sam upoznao dan pre, propadamo 5-6 metara, dlanovi se znoje dok drzim palicu i pitam se sta mi je ovo trebalo . Naravno, kolega pored (ako smem tako da ga nazovem posle samo 90-tak sati leta) se smeje mom strahu, jer ima tričavih 6500 sati leta u slicnim letelicama. Ja i pored toga,upravljam avionom i ,,naivno” molim Boga da prezivimo.

Opširnije

Do Parosa kao do Meseca

Zemun Polje – Avanturizam je jedna od karakternih osobina najzagriženijih vazduhoplovaca. Ultralaka avijacija sama po sebi je zahtevnija pri planiranju bilo kakvog dužeg putovanja, potrebno je dosta znanja, hrabrosti pa i sreće i sve ovo objedinjuje jedna reć – avanturizam. Leto, visoke temperature i potreba da se izađe malo van granica Srbije u želji da ispod krila bude nešto drugačiji pejsaž naveo je na razmisljanje kako preleteti do Grčke i grčkih ostrva. Izbor je pao na grčko ostrvo Paros. Počelo se sa planiranjem marš-rute i sastavljanje grupe koja će se uputiti na ovo poprilično složeno putovanje koje iziskije jedno ili više sletanja do krajnje destinacije. Ekipi se priključio prekaljeni pilot,  Milorad Matić koji je obišao dobar deo Evrope svojim proizvodom , avionom SILA-450 sa ciljem da pomogne u ostvarenju zamisli i još jednom pokaže kvalitet aviona Sila – 450. Pažljivo se pratila meteo situacija i doneta je odluka da se direktno preleti do Soluna uz saveznik u obliku jačeg ledjnog vetra koji je omogućio da let Beograd – Solun traje samo 2h i 30 min. Na ovakvim putovanjima jako je bitno imati više opcija vezano za alternativne aerodorme i u ovom slučaju izbor je pao na aerodrom Niš i  aerodrom Skoplje. Let do Soluna preko cele Srbije je prošao mirno, nešto više turbulencije je bilo iznad Makedonije, dok je iznad same Grčke saveznik koji se postarao da avioni znatno brže stignu do prve destinacije sada pretio da malo zakomplikuje sletanja jer je u momentu sletanja vetar duvao iz kursa 360, jačine 7 m/s sa udarima do 15 m/s. Sletanje sva tri aviona je prošlo dobro, što je sam pokazatelj da je iskusna ekipa za komandama, ekip koja je dorasla zadatku vezano za tehniku pilotiranja i iza koje su stotine sati naleta, ali ekipa koja sem Mailorada Matića nije izlazila van granica Srbije na ovaj vazduhoplovni način. Motori su utihnuli, usledila je standardna procedura koja je obavezna pri ulasku u drugu zemlju gde je zbog možda onog faktora sreće ali i delom naše nedovoljne pripreme ustanovljeno da dva vazduhoplova nemaju “PLB” odnosno “ELT” uredjaje koji su obavezni za let iznad Grčke. Zbog nemogućnosti da se uredjaji iz Atine dopreme u kratkom vremenskom periodu i obaveza jednog člana posade Solun je postao krajnja destinacija i čekalo se nešto više od 48h za povratak ka Srbiji. Solun je svakako jedna od čestih destinacija srpskih turista tako da su se momci jako brzo snašli i iskoristili ovu možda i ne planiranu situaciju da se svakako zabave bez obzira što se putovanje tu prekida i što je sada ostrvo Paros tako blizu a tako daleko…
Po dobijanju uredjaja koji su bili potrebni da bi se uopšte moglo vratiti u Srbiju pojavio se novi problem koji je vezan za dopunu goriva, lokalni aeroklub nije želeo da izađe u susret i na taj način stavio posade u novi problem, kako doleteti do aerodorma gde se može izvršiti dopuna goriva. Izbor je pao opet na međunarodni aerodrom u Skoplju koji je bio najbliži i čije osoblje je izrazilo želju da pomogne u svakom smilsu posadama što u Solunu to nije bio slučaj. Let do Skoplja je prošao dobro, izvršena je dopuna goriva uz maksimano ljubazno osoblje, nastavljen je let ka Beogradu i krajnjoj destinaciji aerodormu Zemun Polje…
Posle 3 dana pravog avanturizma i preleta od preko 1000 km zaključak je da sličnu avantutu treba svakako ponoviti jer je ovo bila dobra škola na zahtevnoj marš-ruti.


Opširnije

Najveći leteći cirkus – Oshkosh

Oshkosh – Najveće svetsko vazduhoplovno dešavanje koje već duži vremenski period uspešno objedinjuje prošlost, sadašnjost i budućnost razvoja vazduhoplovstva. Ove godine velika manifestacija oborila je sve rekorde u posećenosti, inače nezamislive za naše evropske prilike. Prema zvaničnim podacima poseta od preko 500.000 ljudi i 10.000 letelica na jednom mestu zalužuje veliko divljenje i sve pohvale organizatorima.

Svetska trka u primatu nad vazduhoplovstvom još uvek traje. Ova svetska manifestacija započela je pre  više od 60 godina skromno, sa samo nekoliko aviona i oko 150 posetilaca. Iz godine u godinu popularnost je rasla, a menjalo se i mesto održavanja, pa se jedno vreme bazirala na aerodromu ” Rocford” u Iliinoisu. Početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka izložba je  vraćena  na početnu poziciju i do dana današnjeg beleži sve veći i veći interes publike i izlagača iz celog sveta. Jedna nedelja svake godine rezervisana je za Oshkosh avio događanja, a ove godine  je održano od 27 do 30 jula.

Pored komercijalnih izlagača i najvećih svetskih dostignuća i ove godine su brojni pasionirani ljubitelji avijacije, avioentuzijasti i inovatori u velikom broju, najčešće sopstvenim avionima  kampovali u delu aerodroma predviđenim za to.  Zanimljivo je da su sa sobom poneli sve osnovne životne potrepštine (koje su mogle stati u avion!)  ne bi li sve vreme iskoristili za  učestvovanje u događanjima i razmeni iskustava i mišljenja. Mnogima je postelja bila ispod krila sopstvenih aviona, a zbog izuzetno jakog sunca poželjnije je bilo doći visokokrilcem. Korisne ideje i razmišljanja vrvela su u neposrednim komunikacijama na velikom prostranstvu uz mnogobrojne i raznorodne tipove aviona, različitih oblika, koncepcija i načina izrade, parkiranih svuda okolo i lako dostupnih za razgledanje. Dakle – sve što postoji u vazduhoplovstvu  tu, na jednom mestu.

Sama činjenica da je pored velikog broja vazduhoplova i izvedenih letova sve prošlo u najboljem redu govori o savršenoj organizaciji (koju je pre svega obezbeđivalo 5500 volontera) i ozbiljnosti kako organizatora tako i samih vazduhoplovaca i posetilaca.

Mi i ove godine tradicionalno nastavljamo da  budemo prisutni na svim većim vazduhoplovnim dešavanjima ovog tipa, pa se eto ove godine konačno  ukazala  mogućnost da se poseti i ovaj po svemu poseban svetski skup.

Sama činjenica da sve traje više dana iziskivalo je detaljno planiranje i pravovremeno traženje smeštaja u bližoj ili daljoj okolini aerodroma ne bi li se što više toga videlo jer je program svakog dana bio različit i prilagođen dnevnoj dinamici koja se ne može predvideti u svim segmentima. Naime, stalno se u vazduhu nalazio veći broj aviona koji poleću, dolaze, odlaze ili vrše prezentaciju ili više ili manje složeni letački program. U mnogobrojnim objektima stalno su se smenjivali ″Work-shop″-ovi gde se moglo čuti sve što vas interesuje i saznati dokle je stigao razvoj vazduhoplovne nauke, tehnologije i drugih dostignuća posebno na polju samogradnje.  Sva dešavanja bila su uredno objavljena u katalozima i valjalo je samo potražiti odgovarajući objekat i prisustvovati željenoj prezentaciji. Sve je bilo otvorenog tipa i plaćanjem dnevne ulaznice od 33 dolara imali ste slobodan pristup svim dešavanjima na izložbi.

Najveću prisutnost na Oshkosh-u u vazduhoplovnom smislu imali su  avioni koji su nastali kao proizvod velikog entuzijazma – samogradnja, pa zatim slede svi ostali među kojima sigurno najveću pažnju privlače stari borbeni avioni koji su menjali istoriju. Asocijacija EAA je vrlo jaka i razvijena u Americi i praktično pokriva sva dešavanja bitna za njen opstanak i dalji razvoj. Bila je prisutna baš na svakom mestu. Grupa sa ″kodnim nazivom″ Warbirds je ipak najzastupljenija i za nas obične posetioce – najinteresantnija!. Avioni prepoznati iz ambijenta drugog svetskog rata (ili ranije!) leteli su kako samostalno, tako u mešovitim formacijama sa drugim predstavnicima iz drugih vremenskih perioda razvoja avijacije. Retke i zanimljive slike koje inače i ne mogu da se vide na našim prostorima.

Od aviona današnjice moglo se videti sve sem ruske tehnike, centralni deo po nekom pravilu zauzimali su oni najveći, kao što su B-1 i B-52, F-16 i borbeni helikopteri, kao i delić budućnosti u vidu letelica koje su namenjene za osvajanje svemira u komercijalnom (turističkom) smislu. Dok je jedan deo ljudi sa velikom pažnjiom posmatrao izložene letelice, drugi deo pratio je celodnevna dešavanja na nebu, koja su često bila ispunjena raznim bojama i sa puno buke koju su proizvodili snažni motori stare i nove genarcije. Čar zbivanjima dala je i čuvena akrogrupa Blue angels koja je avionima F-18 Hornet na kratko privukla pažnju baš svih posetilaca svojim izuzetnim programom. Zanimljiv program, povremeno prekidan ponovnim prikupljanjem u grupu od šest aviona obilovao je složenim i opasnim tačkama koje su izazivale burne aplauze posmatraća. Povremena pojavljivanja aviona F-35 i F-22 u ekstremno niskim preletanjima i na forsažnom režimu rada motora uz oštra i nagla skretanja sa grubim odvajanjem strujnica na aerodinamičkim površinama dala su posebnu draž letačkom programu.

Svakako onaj ko ne doživi Oshkosh u punom smislu svog naziva ne može ni da zamisli svu tu vazduhoplovnu silu koja se sjatila na jednom mestu tih nekoliko baš  posebnih dana za sve ljubitelje vazduhoplovstva. Slike govore više od reči, u prilogu su fotografije gospodina Franca Hudomala koji je imao to zadovoljstvo da ove godine vidi i doživi Oshkosh u svoj njegovoj veličini.

Opširnije

MIRIS KEROZINA I ZVUK MLAZNOG MOTORA

Aerodrom Ečka – Sportski aerodrom pored Zrenjanina nova je matična baza penzionisanog mlaznog vojnog aviona Galeb, istoimenog aerokuba. Pre nešto više od godinu dana nekolicina pilota i instruktora letenja našeg aerokluba imala je priliku sesti za komande ovog prekaljenog školskog učila koji je školovao generacije i generacije vojnih pilota. Ponovni susret i dobro poznata piskava melodija njegovog motra i miris kerozina bude emocije kako nama koji smo samo jednom bili za njegovim komandama tako i kolegama vazduhoplovcima koji ga pamte kao prvi mlazni avion na kojem su leteli samostalno. Zahvaljujući saradnji dva aerokluba, tačnije Ak Galeb i našeg aerokluba još dva pilota ultralake avijacije su imala priliku sesti za komande ovog aviona i ostiti sve ono o čemu i posle godinu dana prepričavamo. Letački dan je počeo preletom do aerodroma Ečka, po sletanju već nas je čekao spreman avion. Prvi je leteo gospodin Ansgar Bornemnn, naš prijatelj vazduhoplovac koji je zbog posla morao da napusti Srbiju, ali jedan deo njega je ovde ostao, drugi je gospodin Dragan Vukić, pilot ultralake avijacije za skoro dvadesetogodisnjim iskustvom. O njihovom subjektivnom doživljaju možemo da prepričavamo samo mi koji smo bili tamo, kao i fotografije i snimci ovog dogadjaja koji ostaju da prkose vremenu. Zahvaljujemo se ovom prilikom gospodinu Vladimiru Bojoviću koji je ipak najzaslužniji za realizaciju ovog događaja kao i ekipi mehaničara i naravno pilotu gospodinu Mirku Anzelu koji je sa nama posmatračima i njima pilotima podelio čari letenja na avionu sa petokrakom koja i dalje prkosi zubu vremena kao sećanje na nekad snažno vazduhoplovstvo.


Opširnije

« Noviji postovi Stariji postovi »