O aerodromu

Nalazi se pored pruge Beograd-Novi Sad sa leve strane nakon Zemun Polja. Pista je paralelna pruzi na udaljenosti od nje 70 m, pravac protezanja 135-315 nadmorska visina piste je 79m. Podloga je trava, a dimenzije su 650x25m.
Na letelište se dolazi novosadskim autoputem iz pravca Beograda. Posle semafora za Zemun Polje skrenite na makadam koji se odvaja levo pre pumpe Crnomarković, a iz pravca Novog Sada skrenuti desno na makadam nakon pumpe Crnomarković.

Opširnije »

Apollo AG-01

 Zemun Polje – Mađarska firma koja se proslavila zahvaljujući proizvodnji motorih zmajeva danas je važan faktor u proizvodnji letelica iz familije žirokoptera od kojih dva primerka već par godina krstare našim parčetom neba. Obe letelice su bazirane na aerodromu 13.maj pored Zemun Polja i one su samo nastavak priče koja je započeta pre više od 15 godina dolaskom prve letelice iz iste familije koja je na žalost već skoro 10 godina prizemljena… Košavski deo godine polako nastupa dolaskom hladnijeg dela kalendarske godine i ovo je pravo vreme za ovog vrsnog letača iz klase ultralakih. Jedan takav vetrovit dan iskoristili su piloti za koji sat iskustva više kao i kandidati koji tek uče osnove upravljanja ovom zaista otpornom letelicom na uslove jačeg vetra na koje su skoro svi ostali iz klase ultralakih znatno oseljivi i ograničeni pogotovu već pomenuti motorni zmajevi…

Opširnije

Državno prvenstvo pilota ultralakih vazduhoplova

Zemun Polje – Državno prvenstvo, takmičenje pilota, druženje i generalno pozicioniranje  na lestvici koja na godišnjem nivou ističe one najbolje, u tom duhu proteklo je i ovogodišnje Državno prvenstvo.  Organizacija ovog prestižnog takmičenja  je dodeljena Ak. Ćuprija, dok je domaćin i ove godine bio aerodrom 13.maj. Godinama u nazad zbog složenosti takmičarskih disciplina uglavnom su praktikovana takmičenja sa dve discipline, discipline preciznog sletanja sa i bez snage motora, ove godine to nije bio slučaj tako da je u cilju unapređenja kvaliteta takmičenja i razvijanja takmičarskog duha dodata još jedna takmičarska disciplina koja je još strožije izdvojila one najbolje! Takmičenje se održalo u tri klase u kojoj je zapažen rezultat postigla i jedna dama. Jelena Zinannti, pilot i padobranac, uspešno se izborila za medalju u oštroj muškoj konkurenciji i zauzela 3. mesto u klasi žirokoptera. Pored Jelene koja je branila boje Ak. Ćuprija i ove godine zapažen rezultat je ostvario  pilot i instruktor letenja Srđan Kostić, koji je bio najbolji u klasama ultralaki avion i žirokopter. Tradicionalno najviše takmičara je bilo u klasi motorni zmaj, prvo mesto je zasluženo zauzeo Milan Marić iz Ak. Smederevo, dok je drugo mesto zauzeo Vladimir Stojković takođe iz Ak. Ćuprija.

Klasa motorni zmaj (generalni plasman):
1. Milan Marić – Ak. Smederevo
2. Vladimir Stojkovic – Ak. Ćuprija
3. Dragan Vukić – Ak. Ćuprija

Klasa ultralaki avion (generalni plasman):
1. Srdjan Kostić – Ak. Ćuprija
2. Vladimir Stojković – Ak. Ćuprija
3. Milo Todorović – Ak. Ćuprija

Klasa žirokopter (generalni plasman):
1. Srđan Kostić – Ak. Ćuprija
2. Boško Todorović – Ak. Ćuprija
3. Jelena Zinannti – Ak. Ćuprija

Ovom prilikom se zahvaljujemo Vazduhoplovnom savezu Srbije, kao i sponzorima  koji su nesebično podržali ovu zaista lepu manifestaciju!

Opširnije

Međunarodna marš-ruta iz ugla pilota Ognjena Radovića

Sad već davna ’93 godina, stize preporucena posiljka za brata, primam je, otvaram paket i vidim prvu knjigu o avionima do tada: ”Lovacki avioni juce danas sutra” – Angel Oncevski. Velika znatiželja, ,,progutano” svako slovo, svaka ilustracija, i dva nakon toga, odlučujem da postanem pilot.

Međutim, 25 godina nakon toga, ja nisam pilot, ali se nalazim iznad Jastrebca u SILI 450, u svojoj prvoj malo jačoj turbulenciji, pored coveka koga sam upoznao dan pre, propadamo 5-6 metara, dlanovi se znoje dok drzim palicu i pitam se sta mi je ovo trebalo . Naravno, kolega pored (ako smem tako da ga nazovem posle samo 90-tak sati leta) se smeje mom strahu, jer ima tričavih 6500 sati leta u slicnim letelicama. Ja i pored toga,upravljam avionom i ,,naivno” molim Boga da prezivimo.

Opširnije

Do Parosa kao do Meseca

Zemun Polje – Avanturizam je jedna od karakternih osobina najzagriženijih vazduhoplovaca. Ultralaka avijacija sama po sebi je zahtevnija pri planiranju bilo kakvog dužeg putovanja, potrebno je dosta znanja, hrabrosti pa i sreće i sve ovo objedinjuje jedna reć – avanturizam. Leto, visoke temperature i potreba da se izađe malo van granica Srbije u želji da ispod krila bude nešto drugačiji pejsaž naveo je na razmisljanje kako preleteti do Grčke i grčkih ostrva. Izbor je pao na grčko ostrvo Paros. Počelo se sa planiranjem marš-rute i sastavljanje grupe koja će se uputiti na ovo poprilično složeno putovanje koje iziskije jedno ili više sletanja do krajnje destinacije. Ekipi se priključio prekaljeni pilot,  Milorad Matić koji je obišao dobar deo Evrope svojim proizvodom , avionom SILA-450 sa ciljem da pomogne u ostvarenju zamisli i još jednom pokaže kvalitet aviona Sila – 450. Pažljivo se pratila meteo situacija i doneta je odluka da se direktno preleti do Soluna uz saveznik u obliku jačeg ledjnog vetra koji je omogućio da let Beograd – Solun traje samo 2h i 30 min. Na ovakvim putovanjima jako je bitno imati više opcija vezano za alternativne aerodorme i u ovom slučaju izbor je pao na aerodrom Niš i  aerodrom Skoplje. Let do Soluna preko cele Srbije je prošao mirno, nešto više turbulencije je bilo iznad Makedonije, dok je iznad same Grčke saveznik koji se postarao da avioni znatno brže stignu do prve destinacije sada pretio da malo zakomplikuje sletanja jer je u momentu sletanja vetar duvao iz kursa 360, jačine 7 m/s sa udarima do 15 m/s. Sletanje sva tri aviona je prošlo dobro, što je sam pokazatelj da je iskusna ekipa za komandama, ekip koja je dorasla zadatku vezano za tehniku pilotiranja i iza koje su stotine sati naleta, ali ekipa koja sem Mailorada Matića nije izlazila van granica Srbije na ovaj vazduhoplovni način. Motori su utihnuli, usledila je standardna procedura koja je obavezna pri ulasku u drugu zemlju gde je zbog možda onog faktora sreće ali i delom naše nedovoljne pripreme ustanovljeno da dva vazduhoplova nemaju “PLB” odnosno “ELT” uredjaje koji su obavezni za let iznad Grčke. Zbog nemogućnosti da se uredjaji iz Atine dopreme u kratkom vremenskom periodu i obaveza jednog člana posade Solun je postao krajnja destinacija i čekalo se nešto više od 48h za povratak ka Srbiji. Solun je svakako jedna od čestih destinacija srpskih turista tako da su se momci jako brzo snašli i iskoristili ovu možda i ne planiranu situaciju da se svakako zabave bez obzira što se putovanje tu prekida i što je sada ostrvo Paros tako blizu a tako daleko…
Po dobijanju uredjaja koji su bili potrebni da bi se uopšte moglo vratiti u Srbiju pojavio se novi problem koji je vezan za dopunu goriva, lokalni aeroklub nije želeo da izađe u susret i na taj način stavio posade u novi problem, kako doleteti do aerodorma gde se može izvršiti dopuna goriva. Izbor je pao opet na međunarodni aerodrom u Skoplju koji je bio najbliži i čije osoblje je izrazilo želju da pomogne u svakom smilsu posadama što u Solunu to nije bio slučaj. Let do Skoplja je prošao dobro, izvršena je dopuna goriva uz maksimano ljubazno osoblje, nastavljen je let ka Beogradu i krajnjoj destinaciji aerodormu Zemun Polje…
Posle 3 dana pravog avanturizma i preleta od preko 1000 km zaključak je da sličnu avantutu treba svakako ponoviti jer je ovo bila dobra škola na zahtevnoj marš-ruti.


Opširnije

« Noviji postovi Stariji postovi »